Jedini način na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vaše ideje. Ako ste spremni da slušate i da se o vama razgovara, nešto ćete učiniti, ali niko vam ne može pomoći.

Šta je najvažnije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne može pružiti ruku. Niko vam ne može dati odgovarajući metod. Niko vam ne može pokazati odgovarajuću tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali samoposmatranje – gledanje samoga sebe- veoma je značajno. To ne znači biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Riječ je o samoposmatranju. A šta to znači?

To znači posmatranje svega što je u nama i izvan nas, do ekstremene tačke  – posmatranje kao da se to dešava nekom drugom. Šta to znači? Znači da ono što nam se dešava ne treba posmatrati lično, znači da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze sa nama.

Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato što se poistovjećujete sa njima. Govorite: „Depresivan sam.“  Ali to je pogrešno, vi niste depresivni. Ako hoćete da budete precizni, mogli biste da kažete: „U ovom trenutku prolazim kroz fazu depresije.“  Ali ne možete reći: „Depresivan sam.“  Vi niste vaša depresija. Sve je to samo varka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvjesno ste naučeni da mislite da ste vi vaša depresija, da ste vi vaši strahovi, da ste vi vaša radost i osjećanja koja proživljavate.

„Zadovoljan sam!“ Niste vi zadovoljni. Možda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari će se ubrzo promijeniti, neće potrajati – nikada ne traju, sve se neprestano mijenja. Oblaci dolaze i odlaze, i neki su crni, neki bijeli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan posmatrač, sa distance. Ovakav stav vam se možda može činiti apsurdnim, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada.

Kako bi bilo da sebi date minut vremena  da biste postali svjesni onoga što osjećate u svome tijelu, onoga što se dešava u vašem umu, da postanete svjesni svog emotivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svjesni klupe na kojoj sjedite, činjenice da su vaše oči otvorene, raznih boja oko vas?  Samoposmatranje znači gledanje – posmatranje onoga što se događa u vama i oko vas – kao da se događa nekom drugom.

Ne pokušavajte da mijenjate stvari! Jednostavno posmatrajte sve što se događa i postat ćete svjesni da vi imate kontrolu nad svojim životom i stvarima koje vam se događaju. Ima li išta ljepše od toga?

izvor:TRECADIMENZIJA.COM

Dio iz knjige: Buđenje, autor Antoni de Melo

dorada:radiotrecadimenzija